Grozd krupan, rastresit sa vrlo privlačnim krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama.

Delimično otporna na bolesti.
Period sazrevanja: početak avgusta

Stražinski je poreklom iz Moldavije.
Ima krupan rastresit grozd sa velikim crnim okruglim bobicama. Jako debela pokožica i sočno meso, kiselkastog ukusa. Osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.

Zrna su velika, malo izduzena sa pokozicom zutozelene boje. Grozd srednje velicine ili veliki, najcesce kupastog oblika. Masa grozda varira od 250 do 300 g.
Veoma prinosna sorta, prinos grozdja varira od 18 – 20 000 kg/ha.
Sadrzaj secera u grozdjanom soku je od 17 do 19 %, a ukupnih kiselina od 6 do 7 g/l.

Dobiven je iz nepoznatog sjemena po M. Starku u Békecsabi – Mađarska. Najviše je rasprostranjen u Mađarskoj, a dolazi manje više i u ostalim zemljama južne klime.
Vršci mladica crvenkasti i pahuljasti. Cvijet dvospolan. Odrasli list okruglast, srednje velik, trodjelan, golog lica i naličja. Zreo grozd malen, zbit i valjkast. Zrno srednje veliko, zelenkastožute boje, okruglast s tankom kožicom. Meso sočno, muškatnog ukusa, bujnost osrednja.

Ima bujan cokot. Bobice srednje velicine, okruglaste, pokozice zutozelene boje. Grozd veliki, valjkasto – kupastog oblika. Masa grozda varira od 200 do 300 grama.
Veoma prinosna sorta, prinos grozdja varira od 20 – 25000 kg/ha.

Veoma rana stona sorta stvorena u Radmilovcu, ukrstanjem sorti muskat otonel i kraljica vinograda.

Bobice su srednje velicine ili velike, okrugle sa pokozicom zutozelene boje. grozd srednje velicine ili velik, valkasto – kupastog oblika. Masa grozda varira od 120 do 290 g.

Sorta je selekcionisana u Kaliforniji (SAD). Drugih sinonima nema. Veoma je zastupljena u svim vinogorjima Srbije i Crne Gore. Odlikuje se veoma bujnim cokotom, ima hermafroditan cvet, oplodnja je nesto slabija ukoliko u vreme cvetanja nastupi kisni period.Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje. grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise.

Sorta stvorena u Moldaviji u Institutu za vinogradarstvo u Chisinau i introducirana u Italiji posredstvom Vivai Cooperativi Rauscedo. Grozd srednje – velik, prsoečne težine skoro 600 gr., forma konično – piramidalna, ponekad krilat, rastresit sa debelom peteljkom, srednje dugačak , zelen poludrvenast. Zrno srednje – veliko sa srednjom težinom oko 6 gr. forme jajolike, kožica plavo – crna, ukus neutralan, semenke po bobici 1-2.

Viktorija je nastala ukrštanjem u institutu za hortikulturna istraživanja u Rumuniji ukrštanjem sorata Cardinal i Afus Ali. Sorta se brzo raširila u Rumuniji, a nakon nekog vremena prihvaćena je od mnogih vinogradara u Grčkoj, naročito u vinogradarskim zonama Kavala i Calcidica.

Sortu je kreirao M. Palieri u Velletri ukrštanjem sorata l’Alphonse Lavallée i Red Malaga.
Grozd veliki, cilindričan – piramidalan, krilat, dosta rastresit, srednje težine 800 gr, zrno dosta veliko, ovalno ili plosnato, srednje otporna, kožica sa obilnim maškom