(+381) 63 194 43 45

Lozni kalemovi stone sorte

Lozni kalemovi stone sorte

Kada je reč o vinovoj lozi stone sorte, Srbija ima idealne uslove za uzgoj ovih sorti vinove loze. Stone sorte kao što  su Kardinal,  Muskat  Hamburg, Muskat Italija ali i generalno većina stonih sorti  su poznate po svojoj otpornosti na sušu i visoke temperature, što ih čini idealnim izborom za područja gde je vodeni resurs ograničen. Ove sorte imaju sposobnost da se prilagode ekstremnim uslovima i proizvedu kvalitetno grožđe čak i u sušnim letnjim mesecima. Kao rezultat toga one su odličnog prepoznatljivog ukusa kako za konzumiranje tako i za vina napravljena od  stonih sorti koja su u zadnje vreme sve popularnija kod nas  i često bogata voćnim aromama, imaju visok nivo alkohola i mogu biti veoma koncentrisana.

KARMEN

Grozd krupan, rastresit sa vrlo privlačnim krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama.

Delimično otporna na bolesti.
Period sazrevanja: početak avgusta

STRAŽINSKI

Stražinski je poreklom iz Moldavije.
Ima krupan rastresit grozd sa velikim crnim okruglim bobicama. Jako debela pokožica i sočno meso, kiselkastog ukusa. Osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.

GROČANKA

Zrna su velika, malo izduzena sa pokozicom zutozelene boje. Grozd srednje velicine ili veliki, najcesce kupastog oblika. Masa grozda varira od 250 do 300 g.
Veoma prinosna sorta, prinos grozdja varira od 18 – 20 000 kg/ha.
Sadrzaj secera u grozdjanom soku je od 17 do 19 %, a ukupnih kiselina od 6 do 7 g/l.

Period sazrevanja: Sredinom jula

JULSKI MUSKAT

Dobiven je iz nepoznatog sjemena po M. Starku u Békecsabi – Mađarska. Najviše je rasprostranjen u Mađarskoj, a dolazi manje više i u ostalim zemljama južne klime.
Vršci mladica crvenkasti i pahuljasti. Cvijet dvospolan. Odrasli list okruglast, srednje velik, trodjelan, golog lica i naličja. Zreo grozd malen, zbit i valjkast. Zrno srednje veliko, zelenkastožute boje, okruglast s tankom kožicom. Meso sočno, muškatnog ukusa, bujnost osrednja.
U svrhu što ranijeg dozrijevanja preporučuju se sunčani položaji, dosta bogatog, ali lakšeg tla. Cvatnja i oplodnja normalna. Dozreva u julu. Prilagođuje se različitom načinu uzgoja, rodnost je osrednja. Otpornost na bolesti osrednja, afinitet na podloge dobar.

Period sazrevanja: krajem juna

BEOGRADSKA RANA

Ima bujan cokot. Bobice srednje velicine, okruglaste, pokozice zutozelene boje. Grozd veliki, valjkasto – kupastog oblika. Masa grozda varira od 200 do 300 grama.
Veoma prinosna sorta, prinos grozdja varira od 20 – 25000 kg/ha.
Rezidba se izvodi mesovito, lukovi se orezuju na 8 – 10 okaca, a kondiri za zamenu na 2 okca. Prema gljivicnim bolestima je srednje otporna.
Grozdje sazreva veoma rano. Sira sadrzi 16 – 18 % secera i 6 – 7 g/l ukupnih kiselina. Grozdje je neutralnog ukusa i prijatno za jelo. Dobro podnosi transport.

Period sazrevanja: sredinom jula

DEMIR KAPIJA

Veoma rana stona sorta stvorena u Radmilovcu, ukrstanjem sorti muskat otonel i kraljica vinograda.

Bobice su srednje velicine ili velike, okrugle sa pokozicom zutozelene boje. grozd srednje velicine ili velik, valkasto – kupastog oblika. Masa grozda varira od 120 do 290 g.
Prinosna je sorta, prinos varira od 10 – 15 000 kg/ha. Rezidba se izvodi mesovito lukovi se ostavljaju na 8 – 10 okaca, a kondiri za zamenu na 2 okca.
Prema gljivicnim bolestima srednje otporna.
Šira sadrzi 16 do 18,5 % secera i 6,5 do 7,5 g/l ukupnih kiselina. Grozdje je veoma prijatno za jelo, muskatnog ukusa. Meso rskavo, grozdje veoma dobro podnosi transport.

Period sazrevanja: sredinom jula

KARDINAL

Sorta je selekcionisana u Kaliforniji (SAD). Drugih sinonima nema. Veoma je zastupljena u svim vinogorjima Srbije i Crne Gore. Odlikuje se veoma bujnim cokotom, ima hermafroditan cvet, oplodnja je nesto slabija ukoliko u vreme cvetanja nastupi kisni period.Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje. grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise.
Veoma je prinosna sorta, prinos grozdja varira od 20 000 do 25 000 kg/ha.
Grozdje sazreva veoma rano. Sira sadrzi 14 – 18 % secera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina. Grozdje je veoma ukusno za potrosnju u svezem stanju, odlicno podnosi transport.

Period sazrevanja: početkom avgusta

BLEK MEDŽIK

Sorta stvorena u Moldaviji u Institutu za vinogradarstvo u Chisinau i introducirana u Italiji posredstvom Vivai Cooperativi Rauscedo. Grozd srednje – velik, prsoečne težine skoro 600 gr., forma konično – piramidalna, ponekad krilat, rastresit sa debelom peteljkom, srednje dugačak , zelen poludrvenast. Zrno srednje – veliko sa srednjom težinom oko 6 gr. forme jajolike, kožica plavo – crna, ukus neutralan, semenke po bobici 1-2.

Period sazrevanja: sredinom avgusta

VIKTORIJA

Viktorija je nastala ukrštanjem u institutu za hortikulturna istraživanja u Rumuniji ukrštanjem sorata Cardinal i Afus Ali. Sorta se brzo raširila u Rumuniji, a nakon nekog vremena prihvaćena je od mnogih vinogradara u Grčkoj, naročito u vinogradarskim zonama Kavala i Calcidica.
Grozd je veliki piramidalan srednje zbijen, sa srednjom težinom oko 600-700 gr., zrno je krupno, cilindrično – eliptično, boje zeleno–žute, srednje težine 10-12 gr. ukus neutralan, kožica je srednje debljine, jednolično obojena, meso hruskavo sa dve semenke.

Period sazrevanja: sredinom avgusta

MIŠEL PALIJER

Sortu je kreirao M. Palieri u Velletri ukrštanjem sorata l’Alphonse Lavallée i Red Malaga.
Grozd veliki, cilindričan – piramidalan, krilat, dosta rastresit, srednje težine 800 gr, zrno dosta veliko, ovalno ili plosnato, srednje otporna, kožica sa obilnim maškom, crno – ljubičaste boje, meso sočno, ukus sladak, neutralan, semenke prosečno 2. po bobici, prosečna težina zrna 9-10 gr., sadržaj šećera 14-15 %, ukupne kiseline 6o/oo pH 3,35.

Period sazrevanja: krajem avgusta

BEOGRADSKA BESEMENA

Grozd je krupan od 300-500g. Bobice krupne žutozelene boje sa debeliom pokožicom. To je nova domaća sorta koja se koristi za sušenje, kompote i kuvanje slatka.

Period sazrevanja: sredinom septembra

AFUZ-ALI

Lozni kalemovi Afuz Ali daju plod koji dostiže 500 g, izuzetno i više od 1 kg. Bobice su veoma krupne, jajoliko ili urmasto izdužene, žutozelene boje, na sunčanoj strani ćilibarnožute. Neutralnog je mirisa. Zahteva dugačku ili mešovitu rezidbu.

Period sazrevanja: krajem septembra

MUSKAT HAMBURG

Sazreva sredinom oktobra. Grozd je veoma velik od 350 do 550 grama, veoma izdužen. Zrna su mu veoma krupna, jajasta, pokožica je debela, zelenkasto-žute do zlatno-žute boje, u zavisnosti od zrelosti. Meso je čvrsto, prijatno blagog ukusa. Vodeća je voda u svetu među stonim sortama. Veoma je stabilan i dobro podnosi transport.
Period sazrevanja: početak oktobra

MUSKAT ITALIJA

Sazreva sredinom oktobra. Grozd je vrlo krupan od 350 do 550 grama, vrlo izdužen.Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika,kožica je debela, zelenožute do zlatnožute boje zavisno od zrelosti. Meso je čvrsto, ugodno blagog ukusa. Vodeća je voda u svetu medju stonim sortama.Vrlo je postojana i dobro podnosi transport.

Period sazrevanja: početak oktobra

MOLDAVA

Lozni kalemovi sorte moldava predstavljaju međunarodni hibrid najomiljeniji među crnim sortama, specifičan po tome što je otporan na zimske mrazeve, filokseru, gljivične bolesti – posebno na plamenjaču i sivu plesan. Sazreva u drugoj polovini septembra. Grozd je krupan, rastresit. Bobica je krupna, ovalnog oblika, tamnoplave boje, bogato prekrivena pepeljkom. Prijatnog , osvežavajućeg ukusa, bez posebnog mirisa. Uspešno se čuva u hladnjačama u dužim vremenskim periodima. Zahteva kratku i mešovitu rezidbu.

Period sazrevanja: početak oktobra

RIBIJER

Sadnice loznih kalemova ribijer je sorta koja je stvorena u Francuskoj. U prevodu sa francuskog ribijer znači crno veliko a zovu ga još i Gros Noir. Zrna su krupna,veoma crne boje,okrugla i čvrste kože. Treba ga brati kada je sasvim zrelo i tada mu je boja prelazi u crnoljubičastu. Ima blago sladak ukus.

Period sazrevanja: početak oktobra

LASTA

Lozni kalemovi sorte Lasta predstavljaju jednu od najlepših belih hibridnih sorti koje ne zahtevaju hemijsku zaštitu.Grozdovi su srednje veličine a zrna su krupna,čvrsta,zeleno zute boje.Dobro podnosi transport i može puno da se čuva. Nastala je ukršatanjem Muscat de St. Vallier i Ljane.Čokot je srednje bujnosti.Otporna je na plemenjču , azreva krajem avgusta.